Devojčicama iz Arilja i njihovim roditeljima Moravica je pre mesec dana uništila krov nad glavom i sad daju sve od sebe da obnove kuću kako ne bi bez nje dočekali zimu.
Anđeli (14) i maloj Teodori (8) podivljala Moravica pre mesec dana odnela je sve, igračke, knjige, sveske, pribor za crtanje, odeću i obuću, krevet, školske torbe...
Matica reke, bukvalno u trenutku, tako da deca i njihovi roditelji nisu mogli ama baš ništa da urade, protekla je baš kroz njihovu kućicu na periferiji Arilja, u naselju odmah pored reke. Od svega što su imale, devojčicama su ostali samo keruša, koju zovu Pufna, i jedan mačak koji se vrzma okolo, poigra se s decom pa nestane, i oni su im sada jedine igračke i jedina razonoda!
Duša sama zaplače, zaćuti, zaguši se suzama, onda počnu da plaču svi redom, prvo Anđela, onda i majka Slađana, baba Vida Teofilović (70) i teško je gledati suze devojčica u razrušenom domu, u kom je sada mnogo više tuge nego dečje radosti.
A ne bi trebalo da bude tako.
- Udari na našu sirotinju. U ovu kuću moja majka Vida ulagala je sve što je imala punih 40 godina, ona nam je sve od imovine, a desi se da nas najteže pogodi poplava. Kad je bujica naišla, sve je bilo za tren oka, majku su jedva izneli iz onog čuda neki momci iz Žandarmerije, bukvalno u poslednji čas, decu su spasavale komšije - priča majka devojčica Slađana Jovanović.
Devojčicama iz Arilja i njihovim roditeljima Moravica je pre mesec dana uništila krov nad glavom i sad daju sve od sebe da obnove kuću kako ne bi bez nje dočekali zimu.
Anđeli (14) i maloj Teodori (8) podivljala Moravica pre mesec dana odnela je sve, igračke, knjige, sveske, pribor za crtanje, odeću i obuću, krevet, školske torbe...
Matica reke, bukvalno u trenutku, tako da deca i njihovi roditelji nisu mogli ama baš ništa da urade, protekla je baš kroz njihovu kućicu na periferiji Arilja, u naselju odmah pored reke. Od svega što su imale, devojčicama su ostali samo keruša, koju zovu Pufna, i jedan mačak koji se vrzma okolo, poigra se s decom pa nestane, i oni su im sada jedine igračke i jedina razonoda!
Duša sama zaplače, zaćuti, zaguši se suzama, onda počnu da plaču svi redom, prvo Anđela, onda i majka Slađana, baba Vida Teofilović (70) i teško je gledati suze devojčica u razrušenom domu, u kom je sada mnogo više tuge nego dečje radosti.
A ne bi trebalo da bude tako.
- Udari na našu sirotinju. U ovu kuću moja majka Vida ulagala je sve što je imala punih 40 godina, ona nam je sve od imovine, a desi se da nas najteže pogodi poplava. Kad je bujica naišla, sve je bilo za tren oka, majku su jedva izneli iz onog čuda neki momci iz Žandarmerije, bukvalno u poslednji čas, decu su spasavale komšije - priča majka devojčica Slađana Jovanović.
Нема коментара:
Постави коментар